Utorak, Februar 09, 2021

Vakcina za sve

U ovom našem malom i skromnom životu nema mnogo čvrstih tački na koje bi se mogli osloniti. Neki je traže u ljubavi, drugi u religiji, ima i onih koji je nastoje otkriti na dnu čaše, po mogućnosti pune, ali retko tko je uspe pronaći. Ipak jedna postoji. Sigurna i stalna, čvrsta kao stena i nikada ne nedostaje. Možete je naći u naslovu ovog mog dnevnika. Haos je uvek tu i u njega se možeš sto odsto pouzdati. Vezan je na sve delove našeg postojanja i neizbežan je. Upravo živimo u vremenima kada je još jače uzeo maha nego inače. Dosta je da izađete na ulicu i vidite sve one ljude s maskama na licu. Prvo se nameće pitanje da li su svi postali banditi? Druga ideja je da se svi skrivaju od nekoga i da svi žele sačuvati svoju privatnost. Kada ih vidim, ja se iza moje maske počnem smejati: ne znam zašto, ali me to zabavlja.

Da li bi hteo kinesku ili rusku vakcinu? Opet mi nude neki naizgled izbor, koji to možda baš i nije. Budući malo ruskoga znam, a sa kineskim sam na nuli (greška, u budućnosti će kineski biti puno značajniji i rašireniji), skoro bih hteo Sputnik. Ali... Šta ima unutra? Je li to sigurno? Ma nema ništa sigurno, a pouzdanost je garantovana: pa to su rekli i oni koji odobravaju lekove. Znam ja to, a znam i da se tu vrti puno para, a i ovima koji odobravaju pare nisu mrske. Nekako nam svima izgleda da je to jedina nada, jedini spas od ove pošasti. Ni moja razmišljanja nisu daleko od takvog gledišta, ali me ova naša civilizacija plaši, pogotovo njen, po meni nekontrolisani razvoj i napredak. Izmisliti, proizvesti i primeniti vakcinu u manje od 10 meseci je strahovita stvar. Svi se busaju u prsa kako su to brzo i dobro obavili. Oko reči brzo se nema šta primetiti, ali da li je dobro? Nisam ja jedini koji ima određenih sumnji oko toga. Ima i puno stručnjaka koji nešto znaju o tom području koji iskazuju veliki skepticizam.

U igri je toliko puno para da sam potpuno siguran da ima puno njih s doktoratima i profesorskim katedrama koji su spremni da slažu ili izostave dio istine kako bi i oni malo napunili džepove. Kako će se osećati koji se vakcinišu za 3 meseca, za 2 godine ili za 10 godina, tko to sa sigurnošću može reći. Ja smatram da nitko ne može isključiti mogućnost nepredviđenih problema koji jedan takav novi lek, o kojem gotovo ništa ne znamo i s kojim nemamo nikakva iskustva može izazvati u budućnosti. Dovoljno je izgubiti malo vremena u pretrazi na Internetu da se vidi koja je neverovatna količina lekova povučena iz opticaja u zadnjih deset godina zbog neželjenih posledica. Mnoge posledice su se pojavile nakon više godina od stavljanja leka u prodaju. Ako pratite rad apotekarskih agencije koje odobravaju ove vakcine, videćete da io one stavljaju na stol problem nedovoljnog broja ispitanika, u nedovoljnog istraživanja posledica po raznim starosnim grupama. Neke su odobrene samo do određene dobi života, jer nema podataka o njihovom delovanju na starije osobe (na žalost, ja sam već u toj gornjoj grupi). Ono šta me održava u mladosti su investicije Forex s kojima se i dan danas bavim

Ja sam odlučio da se prije leta ne želim vakcinisati: vrlo je verovatno da neću imati niti priliku. Nakon toga, kada se počnu sticati određena iskustva i eventualno izađu na videlo problemi, ću odlučiti o tome kako proslediti. U početku sam izneo ovo moje razmišljanje i nekim prijateljima i u dva slučaja samo šta me nisu pretukli (preterujem po uzoru na naše političare kako bih stekao više sledbenika). Pa ti si neodgovoran! Ti si egoist! Ako se ti ne vakcinišeš, onda i mene izlažeš opasnosti. Svi oni koji su protiv vakcine su neprijatelji naroda. Bila je jedna još slikovitija, od onih lepih narodnih, od jednog čoveka s kojim sam svojedobno služio vojni rok, ali ću je iz pristojnosti ispustiti. Shvatam njihovo rezonovanje, ali ne mogu razumeti njihovu agresivnost. U stvari je mogu i razumeti, ali je ne prihvatam. Pa valjda i ja imam pravo na neko svoje viđenje. Oni koji to negiraju otvaraju širom vrata totalitarnim režimima. Mi smo se na to već odavno navikli, ali bih ja ipak volio da tu bude i malo slobode.

Nove cipele moje žene - sve za mir u kući

Moja žena se upravo vratila kući. Bila je na ručku sa dve prijateljice, a nakon toga, kada je već u gradu, je otišla u šoping. Dokaz su dve kese od hartije (ona je ekološki savesna) u rukama. U novčaniku sada nedostaje pokoji komad hartije, ali ćemo već nekako preživeti i to. Par pantalona i jedne cipele; ne stoje joj loše. Dobre je volje (eto zašto žene idu u šoping ili kod frizera), pa se nadam da će večera biti dobra. Najavila je viršle i kiselo zelje. Bile bi bolje kobasice, ali ona kaže da sadrže previše holesterola, a i da su previše kalorične. Ona uvek ima pravo.