Slucajnosti

Koliko puta vam se dogodilo da sanjate neku osobu koju dugo niste videli i sutradan je sretnete na Knez Mihajlovoj (moze i neko drugo mesto)? Ili da po prvi puta cujete neku novu rec, novi pojam i da vam se sledecih dana dogadja da ga ponovo cujete? Slucajnost, koincidencija? Mnogi tvrde da slucajnost ne postoji, da je sve vec unapred odredjeno (postoje razna varijante tko ili sta je to uredio). Da li se radi o jednom ili o drugom jednostavno nije dokazivo, ali moja logika mi govori da bi bilo malo prekomplicirano da je sve to uredjeno: toliko je osoba i dogadjaja na ovom svetu da bi stvaranje scenarija za sve njih bio ogroman zadatak za subjekt kojio se s tim bavi. Toliko nas je mnogo da se slucaji i koincidencije, pa cak i one najcudnije, mogu jednostavno objasniti zakonima Haosa.

Nedavno sam bio u Amsterdamu. Avion je sletio oko 8 navecer, uzeo sam voz sa aerodroma za Amsterdam i negde oko devet i pol vec bio u mom apartmanu koji sam iznajmio za cetiri noci. Prilicno skup, ali jako lep, moderno uredjen, sa pogledom na reku Amstel i uz to na samo par stotina metara od istoimenog hotela u kojem odsedaju najpoznatije licnosti sveta. Pogledao sam u vodic gdje bih mogao otici na veceru i nasao jedan spanjolski lokal u blizini. Bilo je dosta sveze, ali sam seo vani, prakticno na trotoar, jer je bilo upaljeno vanjsko grijanje (znate one grejalice sa uzarenom zicom sta se jos i danas koriste za zagrevanje kupatila). Narucim spanjolski prsut i bocu crnog vina i pocnem sa vecerom. Unutar lokala svira muzika sa sterea i odjednom pocne neki zumba-zumba. Gledam, ili bolje receno slusam o cemu se radi: ili su Dragacevski trubaci ili neki nas turbo folk. U sred Amsterdama i jos u spanjolskom restoranu! Jedem ja tako (prsut je bio odlican) kada se uz moj stol zaustavi gospodja srednjih godina sa nekim papirom u ruci koja kaze nesta na holandskom. Odmah shvatam da ce se ovde raditi o nekoj vrsti zahteva za novcani prilog, a kako je vec sama vecera prilicno skupa, odlucim da ne zelim povecati moj trosak te veceri, pa tako odgovorim na srpskom (engleski tamo svi govore): “Oprostite, ali vas ne razumem”. “Ali zato ja vas razumem” – odgovori mi gospodja, na cistom srpskom i na moje veliko iznenadjenje. U par minuta razgovora sam saznao da je moskovljanka, ali je bila udata za Beogradjanina i da je zivela par godina u Beogradu (pretpostavljam da se u medjuvremenu razvela). I tako me je to, moram ipak priznati ugodno iznenadjenje, kostalo 5 evra. Niz slucajnosti je jednako haos, bar se to u nasim glavama tako prikazuje.

Haos brale, posvuda, pa i u glavnom gradu Holandije. Naslusao sam se kako kod njih nema prometa jer svi idu na bicikli. Istina, ali zato ima biciklistickog prometa kojega me je bilo vise strah nego automobilskog. Automobili idu po cesti, a pesaci po trotoaru i dovoljno je biti oprezan kod prelaska ceste. Ali nije uvek jednostavno razlikovati izmedju biciklisticke staze i trotoara; koji puta zauzimaju i zajednicki prostor, pa dok hodas moras uvek paziti da te ne pogaze. Da ne govorim o crvenoj zoni sa prostitutkama u vitrinama koje izlazu svoje drazi i mame klijente, ili o kofi sopovima gdje uz kavicu mozes popusiti i travu, potpuno legalno (nisam propusti da i to probam, iako preferiram alkohol).

U subotu uvecer sam bio umoran pa sam ostao u sobi i video jedan dio Evrovizije, i tu su mi se lagano poljuljale moje teorije. Kod glasanja nije bilo nikakvog slucaja ni haosa, unapred si mogao pogoditi tko ce za koga glasati: bivsi Rusi za bivse Ruse, bivsi Jugoslaveni za bivse Jugoslavene, skandinavci za skandinavce, Turci za muslimane. Hrvati su nam dali 8 ili 10 bodova, ne secam se tacno jer sam zvakao nekakve meksicke lude gljivice koje sam kupio u jednom Magic Mushroomu (prodavnice gde se mogu kupiti prirodna halucinogena sredstva). To mi je vratilo nadu u haos: prvo se poubijamo, a zatim se glasamo kao braca. Nije ni ovaj svet sta je nekad bio.