Sve naopako
Za one koji nisu jako obrazovani, i koji ne poznaju puno stranih reči, reč haos bi mogla potencijalno biti nepoznata. Kako ja želim da pišem za ceo narod, uključujući i one bez školske spreme i koji nemaju baš bogat rečnik, naslovio sam ovaj tekst sa sinonimom reči haos. Kada se kaže da je sve naopako, to je to - haos. U stvari je još gore: gledajući službenu definiciju, u haosu, koji je niz slučajnih događaja, mogu se imati i dobre stvari, dok je situacija sve naopako totalno negativna i teško podnošljiva od subjekta koji je podvrgnut tom stanju. Hajde da ispadne da je ovo kao da ja pričam s vama. Ispričavam se zbog ove stanke od sat vremena. Morao sam na poštu da platim račun za gas.
Uđem u poštanski ured i uzmem broj: 108. Pogledam na semafor i vidim da procesiraju tek 91. Sedamnaest brojeva čekanja! Kako ovde često prolazim da bi platio neke račune, iz mog iskustva 17 brojeva se može odužiti i na sat vremena. Na sreću, ovaj puta je išlo puno brže. Puno brojeva je preskočeno jer su ljudi uzeli papirić, pa im je dosadilo da čekaju i otišli su. Druga varijanta je da u prolazu uzmu broj i misle da će obaviti neke stvari u okolini i posle toga se vratiti, ali se na kraju predomisle. Sedim tako u pošti i očekujem da stignem na red. S negodovanjem ustanovim da rade samo dva šaltera (valjda su im počeli godišnji odmori). Gledam oko mene i vidim puno Kineza. Zna se da zadnjih godina njihov broj raste po celoj Evropi. Kod nas malo manje, ali oni baksuzni završe ovde; kažu da je ipak bolje nego u Kini (ovo je izjava jedinog Kineza kojeg ja poznajem). Ljudi mirni i neprimetni. Vidim da svi plaćaju s gotovinom; naš narod se već privikao na one kartice. Izgledati ti kao i da ne plaćaš jer ne vadiš pare iz novčanika. Vidim da oni još uvek vole plaćati s gotovinom. Neki zlobnici kažu da tako ostavljaju manje tragova.
Na povratku sam svratio u obližnju trafiku i kupio duvan; košta manje a zabavno je i motati. Malo dalje je bio i jedan kineski restoran, pa mi je skoro došla volja da uđem i nešto pojedem, ali sam u zadnje vreme postao nešto škrt, pa sam odlučio ispržiti 3 jaja kod kuće. Nakon šta sam sve to obavio, skuvao sam si kafu i vratio se na moje radno mesto, ispred ovog ekrana, da nastavim moju priču. Skoro pa da zaboravim; danas mi je rođendan. I to ne bilo koji, nego jedan značajan. 60 banki, okruglo! Neki ne vole slaviti svoje rođendane, a drugi uživaju u tome. Tko ima pravo? U demokratskoj smo zemlji (skoro) pa svako ima pravo na svoje mišljenje. Meni rođendani upravo ništa ne znače. Niti moj, niti oni od drugih. Jedini koji nekako malo osećam je onaj od moje kćerke; bio sam prisutan pa mi je to ostavilo neki dojam. Kažu da šta više rođendana proslaviš, duže živiš. Meditirao sam na trenutak i zaključio da je postavka ispravna. Problem je šta uzima u obzir samo količinu, a ne i kvalitetu života. Morate priznati da je ova zadnja vrlo važna.
Prije nekoliko dana sam si kupio i poklon za moju jubilarnu godišnjicu života. Probajte pogoditi šta sam kupio. Ne uspevate? Kupio sam si stan! Već posedujem jedan, ovaj u kojem živim. Novi sam kupio (za sada samo predugovor), a stari će se morati prodati. Zadnjih godina je materijalno stanje dobro išlo. Zaradio sam prilično para kockajući u casino online. Našao sam jedan svoj metod koji nije matematičke prirode, prema tome ne bi koristio drugima (to kažem onima koji su odmah očekivali da ga iznesem ovde). Stvar je više psihološke naravi, a izgleda da sam uspeo i da razvijem neki instinkt, pa prepoznajem koji su dani dobri za kockanje, a koji su od onih da se je bolje baviti s drugim aktivnostima (vicevi su jedna od mojih omiljenih zanimacija).
Uz to sam nedavno otkrio i trgovanje valutama, uvek online, takozvani Forex. Trebalo mi je jedno dve godine da shvatim stvari i prilagodim moj stil trgovanja mojoj personi. Uz to sam se naučio i strpljivosti: bez te karakteristike bolje je bataliti. Tako se skupilo malo novaca i odlučio sam da se preselim. Ja stanujem na periferiji, a radim u gradu. Svaki dan putujem s vlakom i treba mi sat vremena do posla i isto toliko za natrag. Tako sam pronašao jedan apartman na dvadeset minuta peške od posla i odlučio se da ga uzmem. U jednom je oblakoderu, na 17. spratu, onom zadnjem. Pogled je fantastičan. Na 180 stepeni se vidi sve i nema vizualnih prepreka. Ima i lepi balkon gde ću ujutro moći popiti kavu pre posla, a popodne čitati knjigu i uživati u okolišu.
Stekao sam naviku da na kraju pažljivo pročitam ono šta sam napisao. Činim puno grešaka kod pisanja. Često zamenim slova u reči, pa prvo napišem ono koje dolazi posle; valjda moj mozak procesira stvari na haotičan način. Pričajući s drugim ljudima ustanovio sam da to nije tako retka boljka. Znači, pročitao sam ovo šta sam napisao i nije tako loše. Problem je da se ne poklapa dobro s naslovom. U biti je naslov pesimistične prirode i čovek bi ovde očekivao neku kuknjavu i žalopojke, ali je stvar obrnuta i sadržaj odiše optimizmom i pozitivnim stvarima. Lepo je kada čovek na kraju priče otkrije da mu i nije tako loše kako mu se često čini.
