Letnje grejanje

Vani je jako toplo. Sedim u parku ispod kuće, na jednoj oronuloj, staroj drvenoj klupi, u hladu jedne breze. Nisam stručnjak za biljke i drveće, ali mi se čini da mi je neko rekao da su ovo breze. Kako ne znate gde stanujem, to ne možete proveriti pa se mogu prošvercovati. U stanu imam klimu, ali brate to je počelo preterano koštati; povećala se cena struje, a i ova vrućina zahteva dugotrajno korištenje. Pomnožiš to dvoje i račun na banci postaje sve tanji. Imam još jedan problem. Moja primaća soba, gde boravim veći dio dana, je okrenuta na severo zapad. Posle četri popodne dođe sunce i bude tu sve do zalaska, stalno „ulazeći“ i grejuće sve više moj stan. Imam ja i obranu protiv toga: zastor koji služi kao suncobran. Od onih na razmotavanje i namotavanje, koji na koso izlaze prema van i imaju dve šipke sa koljenom. Kada sam to stavio imao sam nešto viška para pa je zahtev moje žene da zastor bude na električni pogon (da ne mora vrtiti ručicu), s elektromotorom, bio usvojen. Pritisnem dugme i za 30 sekundi nema više sunca u sobi. Uzmite u obzir da je između sobe i balkona stena kompletno u staklu, nekih 10 kvadratnih metara. Popodne sunce ne greje punom snagom, pa recimo da daje pola kilovata po metru kvadratnom (puna snaga u podne je oko celog kilovata): to mu dođe 10 puta 0,5 jednako 5 kilovata grejanja. Ako ne spustim zastor temperatura skoči i na 35 stepeni.

Ali i kada spustim zastor, temperatura raste: greje se zrak koji se nalazi na balkonu. Rešenje bi bilo jednostavno; upalim klimu i hladim. Eto problema! Kompresor se nalazi na balkonu i ako ga upalim dok je zastor spušten, bojim se da će se sve spaliti. Jednom prilikom sam napravio pokus i nakon 15 minuta rada klime, sa spuštenim zastorom, termometar se je dignuo na 68 stupnjeva. Granica mu je 70, pa sam ga hitno maknuo da ne pukne i da se ne izlije živa koja je vrlo otrovna i ostavlja fleke koje se ne mogu očistiti (iskustvo iz jednog mog pokusa kada sam bio mali i previše znatiželjan). Prema tome morao sam pronaći neki kompromis za ove vruće letnje dane. Klima radi do 5 popodne. Nakon toga je ugasim i spustim zastor do zalaska sunca. Nakon toga gore zastor i klima se ponovo pali. U tom trenutku sam na nekih trideset stepeni. Do spavanja, idem u krevet negde oko ponoći, siđe na 28 i nekako se može i spavati. 
 

I pčele pate od letnjeg grejanja
 
Danas je izuzetno toplo. Sada je oko šest popodne i moj telefon kaže da smo na 38 stupnjeva. Strava i užas! Kako sam video da vani ima malo vetra, odlučio sam da se spustim u park. Poneo sam sa sobom mali frižiderić sa dve limenke pive, a uzeo sam i tablet. Eto tako ja sada sedim na klupi i pišem kako mi je vruće. Meni u stvari nikada nije pretoplo, nemam taj osećaj, ali se jako znojim. Znojenje regulira temperaturu tela, ali se čovek neugodno oseća jer je sav vlažan. Osećam da nije mokra samo moja majica, nego i donji veš. Sva sreća da svako toliko malo pirkne vetar i ublaži patnju. Najgora stvar je da svakih pet minuta moram brisati tablet jer ostaju vidljivi otisci od znojnih prstiju i tekst postaje teško čitljiv. Čim sam se spustio u park, popio sam prvo pivo, onako za užitak, a sada ću i drugo, onako za dalmatinski gušt, a malo i da utažim žeđ. Neću reći marku koju pijem, da ne bih pravio reklamu (ne volim ekonomsko propagandne poruke), ali je stvarno odlično. U parku nema niti psa, doslovno. Vlasnici izvode svoje ljubimce tek predvečer, kada nas je sunce već pozdravilo, a i tada na kratko. Problem je šta niti preko noći ne zahladi. Minimalna temperatura jutros je bila 26 stepeni, ako je verovati televiziji; svežine ni za leka.

Ali ne pate svi od topline. Evo vam za primer moj komšija, koji stanuje sprat ispod mene. Čovek nema klimu, mislim da je jedini u zgradi, i kaže da njemu uopće nije vruće. Ima preko osamdeset godine i jednom, dva puta mesečno svratim kod njega. Dobra je osoba, ali već godinama živi sam i dosadno mu je. Tako ja koji puta prođem kod njega da mu malo pravim društvo, a moram priznati da ima i odličnu šljivovicu koju mu šalje brat iz Čačka: nećete tako nešto naći u trgovini. Bio sam kod njega prošlu sedmicu, kada je malo zahladilo, inače bi bilo nepodnošljivo ostati kod njega duže od deset minuta. Sva sreća da rakiju drži u frižideru; uživanje je kad onako hladna klizne niz grlo i malo zapeče. Rekao mi je da se on po noći pokrije i s jednom dekicom, jer mu je tako ugodnije. Rekao bih da su u pitanju godine. Eto tako se tešim da i meni za dvadesetak godina više neće biti vruće i da ću moći živeti bez klime. Penzija će biti mala, pa je važno uštedeti na svemu. U međuvremenu se nadam da će stići neki hladni talas iz Sibira da nas rashladi kako treba i da smanji trošak za struju, čije povećanje su oni delomično i prouzrokovali. Šta je pošteno, pošteno je.